Ko odlučuje šta će dete obući?

U višečlanoj porodici svako od članova ima svoju ulogu i specifične zadatke koje uključuje ta uloga. U skladu s tim, mama je u porodici najčešće ta koja vodi brigu o čistoći garderobe i donosi odluke vezano za garderobu, kada je reč o kupovini garderobe i odevnim kombinacijama koje će dete poneti. Međutim, problem nastaje kada deca malo odrastu i počnu da se mešaju u mamine odluke povodom odabira garderobe. Naglašavam „malo“, zato što ovakvo ponašanje kreće da se javlja veoma rano, već negde oko 3.-4. godine. To je period kada dete razvija neke oblike ponašanja koji uključuju prve korake ka razvoju samostalnosti. Svaka razvojna faza ima svoju zakonitost, a roditelji bi trebalo da ohrabruju dete na svakom razvojnom koraku, tako što će ih podsticati na savladavanje „prepreka“. Kako se u ovoj fazi polako javlja osećaj samostalnosti, tako se javlja i glavobolja rodtiteljima. Šalu na stranu, ovo zaista jeste faza kada Vam dete prkosi, kada osvešćuje neke sopstvene izbore, trudi se da „istera svoje“. Bitno je imati na umu da je ovo faza i da je i u Vašem, a i u interesu deteta da iz ove faze izađe što uspešnije, a Vi sa što manje glavobolje. Pod tim mislim na to da treba aktivno da učestvujete u tome da dete razvija svoju samostalnost. Naravno, ne treba pustiti dete da sve radi samo odmah niti da mu se dopušta sve što ono odluči i izabere. Ali malim koracima se stiže do cilja. Dakle, korak po korak, kompromis po kompromis i Vaše dete se približava cilju – viši stepen razvoja u smislu samostalnosti. To se odnosi prevashodno na odvikavanje od pelena i navikavanje nošu ( do 3. godine dete bi već uveliko trebalo biti naviknuto na nošu i samostalno vršenje nužde), zatim na hranjenje (u ovom uzrastu dete ima svest o tome koja mu se hrana dopada, a koja ne, i trebalo bi da ume samo da jede, kao i da taj proces bude relativno uredan), ali i na još poneke aktivnosti. Jedna od njih je oblačenje. U ovom periodu dete već polako razvija svoj ukus i počinje da bira garderobu koju će obući. To je period kada dete polazi u vrtić i kada kreću prve naznake upoređivanja sa drugom decom. Deca su odlični posmatrači i vrlo dobro posmatraju okolinu. S obzirom na to, dete u vrtiću ima priliku da posmatra kako su druga deca obučena i da razvija svoj ukus prema tome. Kada uzmemo u obzir prethodne redove u kojima govorimo o razvoju samostalnosti, u ovom slučaju se to odnosi na nalaženje kompromisa sa detetom koju ćete garderobu kupiti i koju će kombinaciju nositi. Bitno je da ne isključujete u potpunosti želju deteta kada je o garderobi reč, niti da apsolutno slušate i ispunjavate svaku njegovu želju. Ključ uspešne komunikacije je uvek kompromis, a ništa drugačije nije ni u odnosu sa detetom. Oslušnite želje deteta i dopustite mu da se izrazi, a onda Vi razmilite šta se od toga može ispuniti, a šta ne. Iako Vam se možda čini da je odabir garderobe sitnica koja ni na koji način ne utiče na razvoj samostalnosti, ipak je poželjnija opcija da već u ovom uzrastu dopustite detetu da ponekad samostalno odabere garderobu koja mu se dopada, a koju Vi smatrate primerenom. Da biste ovaj period, kada dete počinje da obraća pažnju na to šta će obući, prevazišli što „bezbolnije“, savetujem da primenite neke od sledećih saveta. Pripremite zajedno uveče garderobu koju će dete nositi sutradan. Na taj način predupredićete jutarnje svađe oko oblačenja i eventualno kašnjenje. Ne insistirajte suviše na određenom komadu garderobe koju dete uporno odbija. Ukoliko se dete izrazito vezalo za neku stvar, potražite da li ima negde da se kupi isti ili sličan komad, za slučaj kada je ona koju poseduje prljava ili je dete preraste. Rasporedite garderobu prema godišnjim dobima i prema prilici (garderoba za vrtić, za svaki dan, za svečanu priliku), tako da navikavate dete da nije svaka prilika ista i da ne može baš uvek nositi šta poželi, već šta je primereno, a opet mu dajete izbor. Naposletku, imajte na umu da je ovo samo faza i da je ipak kontrola u Vašim rukama. Čuvajte strpljenje za period puberteta kad se stepen te kontrole znatno smanji.