Roditeljstvo – najlepši i najteži posao

Biti roditelj jeste najdragocenija, ali i najteža uloga. Za uspešno roditeljstvo, čini se, ponekada je neophodan tutorijal. Nimalo lake obaveze roditelja svode se na bezbroj sitnih i krupnih odgovornosti, kako bi se postigao ultimativni cilj – bezbrižno detinjstvo, pravilan razvoj i, naravno srećan život deteta. Brojne knjige, tekstovi, radovi i citati napisani su na teme kao što je čuvanje deteta, kao i brizi i odgovornostima svakog roditelja. Mnoge priče su ispričane, mnogi saveti dati i daju se još uvek.

Roditelj ili prijatelj?

Odgovor na pitanje je, svakako – oba – a ključ je u balansu. Kjuč je, zapravo, u tome da ocenite kada je detetu potrebno biti autoritet, kada prijatelj, a kada sve između toga.

Roditelj, pre svega, treba biti najbolji prijatelj svome detetu – utočište, sigurna luka, neko kome dete može reći apsolutno sve bez bojazni da će biti osuđeno ili kažnjeno. U ovakvom odnosu, ključno je poverenje; deteta prema roditelju, i obratno.

Roditelj treba da bude tu kao podrška u najlepšim, ali i najtežim trenucima deteta. Ipak, mora postojati određena granica u kojoj će dete znati kada je roditeljska figura zapravo samo to – dete odmalena treba naučiti da poštuje roditelje i njihovu reč.

Uspešno roditeljstvo i obaveze roditelja

Šablon ili specifična, univerzalna pravila za roditelje ne postoje. Svačija roditeljska priča drugačija je i posebna. Ova, možda najzahtevnija životna uloga, zadatak, pa i vrsta posla – jeste nedokučiva i nema pravih niti pogrešnih načina, svaki roditlelj čini najbolje što ume, ili bi makar tako trebalo da bude.

Ipak, najveća, najznačajnija obaveza roditelja je ta da bude tu za svoje dete, u svakom trenutku, u svakoj situaciji, bez obzira na okolnosti, bez obzira na sve.

Još jedna obaveza ili, bolje rečeno – najdragoceniji poklon – koji roditelji mogu dati detetu jeste njihova sopstvena sreća. Srećan roditelj je dobar roditelj. Srećan roditelj može biti tu za svoje dete kao najbolja verzija sebe; pružiti mu ljubav, podršku, razumevanje, bezbrižnost, sigurnost, spokoj, mir.

Čuvanje deteta i sve što ide uz to

Ulogu roditelja krasi potpuno odsustvo sebičnosti; posvećenost, predanost, stavljanje deteteta ispred svih. Tek kada ste spremni da dete stavite na prvo mesto, pre apsolutno svega i svakoga – pa i sebe – tada ste spremni da budete roditelj.

Svakako, to ne znači da treba da izgubite sebe i zapostavite ostale životne uloge.

Svojoj deci dajte krila, dajte im moć mišljenja, izbora, dajte im prostora, dajte im slobodu – apsolutno svaku sem one koja ih može povrediti. Pa čak i tad, u skladu sa situacijom, pustite ih da uče na sopstvenim greškama.

Razumite ih, volite ih, budite tu za njih. Srećna, stabilna porodica i bezbrižno detinjstvo preduslov su za srećan život.

Pitanja i saveti

Postoji samo jedan pravi put kada je reč o roditeljstvu – a to je, da svoje dete volite bezuslovno i beskrajno.

Ostala pravila, saznanja, lekcije pišu se usput – svako kako zna i ume, na svoj način, posvećeno strpljivo i uporno. Ponekada snalaženju u roditeljstvu može pomoći i neko sa strane, poput psihologa, savetnika ili odgovarajućeg štiva. Nebrojeno knjiga napisano je na ovu temu, a jedna od njih je i “13 pravila mentalno jakih roditelja” autorke Ejmi Morin, koja između ostalog, roditelje savetuje sledeće:

-Ne podržavajte mentalitet žrtve

-Ne pristajte da vam griža savesti utiče na odluke

-Ne pravite od svoje dece centar sveta

-Ne dozvoljavajte da im strah utiče na izbore

-Ne dopuštajte deci da izbegavaju odgovornost

-Ne očekujte savršenstvo

-Ne sprečavajte svoju decu da pogreše

-Ne poistovećujte disciplinovanje sa kažnavanjem

-Ne idite prečicama kako biste izbegli neprijatnost

-Ne gubite iz vida svoje vrednosti

Da li se slažite sa nekim od pomenutih saveta, i da li sebe smatrate – mentalno jakim roditeljem?