Koji ste Vi tip roditelja?

Svaki roditelj, odnosno svaka porodica na ovom svetu je priča za sebe. Međutim, neki obrasci su prisutni u svakom odnosu roditelj – dete. Roditeljstvo je najznačajnija životna uloga koja obuhvata čitav spektar različitih aktivnosti i zadataka. U porodici dete stiče prva iskustva i stoga je važno da se oseća voljeno, zaštićeno i prihvaćeno. Socijalizacija deteta, jedna od najvažnijih faza razvoja, kreće u porodici. Socijalizacija ima dve funkcije – socijalizicijom se dete definiše kao ličnost, odnosno postaje jedinstvena osoba koja razvija svoje potencijale i sposobnosti, ali se i priprema za ulogu odgovornog i funkcionalnog člana društva, što predstavlja društveni aspekt. Individualni i društveni aspekt socijalizacije čine jedinstvenu celinu i pokazatelj su koliko je socijalizacija uspešna. Cilj je odgojiti slobodnu, humanu, moralnu, osećajnu, empatičnu i odgovornu osobu.

Porodica je prvi i najsnažniji agens socijalizacije, stoga je od izuzetne važnosti kakvi se odnosi formiraju u porodici, a odnos roditelj – dete zavisi od stila koji roditelj primenjuje u vaspitanju deteta. Stilovi roditeljstva se razlikuju s obzirom na dve dimenzije – toplina i kontrola. Kombinacije te dve dimenzije čini roditeljski pristup vaspitanju i imaju određene posledice po razvoj deteta. Roditeljski stil se primarno manifestuje putem komunikacije sa detetom.

1. Autoritarni roditeljski stil

Ovaj stil karakterišu odsustvo topline i visok nivo kontrole. Jedan od najnepoželjnijih roditeljskih stilova sa karakterističnim posledicama po razvoj deteta, uglavnom negativnim. Moć roditelja se u ovom stilu zasniva na apsolutnoj kontroli i nemogućnosti deteta da se slobodno izražava kao ličnost. Komunikacija se bazira na naređenjima, pretnjama, uslovljavanjima i kritikama, a glavni oblik vaspitanja jeste kažnjavanje za ponašanje koje roditelj smatra nepoželjnim, dok se poželjna ponašanja ne podstiču ni na koji način, sem pretnjom i kaznom. Posledica koja se javlja usled ovakvog roditeljskog pristupa odražava se na ponašanje deteta i njegovu sliku o sebi. Dete iz ovakvog odnosa sa roditeljima nosi poruku da nije dovoljno vredno, odlikuje ga nisko samopouzdanje, loše relacije sa drugim osobama iz okruženja i pogrešna uverenja o sopstvenoj ličnosti.

2. Permisivni (popustiljivi) roditeljski stil

Kod ovog roditeljskog stila situacija je obrnuta u odnosu na prethodnu. Odlikuje ga visok nivo topline, a nizak nivo kontrole. Emocionalna osetljivost u odnosu prema detetu je ekstremno visoka, roditelji u velikoj meri iskazuju ljubav prema detetu, što je dobro za njegovo samopoštovanje, a je loše za njegov celokupni razvoj, zbog nedostatka kontrole u smislu nepostojanja granica, pravila i normi ponašanja. Dete usled takvog odnosa roditelja prema njemu postaje impulsivno, odlikuje ga nemogućnost kontrole sopstvenih emocija, vođeno je impulsima i svojim interesima. Prateće osobine koje dete može razviti su sebičnost, razmaženost, agresivnost, i tome slično.

3. Indiferentan roditeljski stil

Još jedan izuzetno loš roditeljski stil sa brojnim negativnim posledicama po psihološki, emocionalni i socijalni razvoj deteta. Ovaj roditeljski stil odlikuju nizak nivo kontrole i emocionalna hladnoća, odnosno nizak nivo topline. Ovaj roditeljski stil se naziva i nemarni, s obzirom da je to glavna karakteristika odnosa roditelja prema detetu. Roditelj je nezainteresovan za bavljenje detetom, okupiran je sobom, ne postavlja detetu zahteve i pravila ponašanja, niti bilo kakva očekivanja, a takođe ne iskazuje ni ljubav i toplinu prema detetu. Najveći broj delinkventne, neprilagođene i neadekvatno socijalizovane dece dolazi upravo iz ovakve porodice, gde je pristuna jedino nezainteresovanost i nemarnost u odnosu prema detetu.

4. Demokratski roditeljski stil

Jedini zdrav odnos prema detetu jeste upravo ovaj. Demokratski roditeljski stil se zasniva na poverenju, poštovanju i ljubavi. Odlikuje ga visok nivo topline i visok nivo kontrole. Za razvoj deteta, kombinacija te dve dimenzije je najprikladnija i ima pozitivne posledice. Roditelj postavlja pred dete određene zahteve koji su neophodni za adekvatnu socijalizaciju, pravila ponašanja, moralne vrednosti i očekivanja su jasna i transparentna, a roditelj je pritom privržen detetu, ispoljava ljubav i brižnost i emocionalnu toplinu. Dete iz ovakvog odnosa nosi poruku da je vredno, poštovano i voljeno, ali i da ima određenu odgovornost, što vodi formiranju zdrave i funkcionalne osobe, sa razvijenim socijalnim veštinama i ispravnom slikom o sebi.

U kojem god od navedenih stilova da se pronalazite, trudite se da svom detetu svakodnevno pružate dovoljno pažnje i ljubavi. Prisetite se svog detinjstva i probudite to malo dete u sebi. Kako ste se Vi osećali u trenucima kada Vam je bilo teško? Da li su Vam roditelji bili podrška? O čemu ste to hteli da pričate sa mamom, a nikada niste skupili dovoljno hrabrosti da to uradite? Osvestite takve odgovore na vreme i budite svom detetu roditelj kakav je Vama trebao dok ste bili dete.